Anonimna osoba ili grupa poznata kao Satoši Nakamoto smatra se zaslužnom za stvaranje ne samo prve moderne kriptovalute, već i blokčejn arhitekture zbog koje postoje Bitcoin i druge kriptovalute. Nakamoto je 2009. pokrenuo Bitcoin blokčejn i kriptovalutu.

Blokčejn pre Bitcoin-a

Bitcoin je neosporno Nakamotova kreacija, ali blokčejnovi su izmišljeni u potpuno drugom vremenu i mestu. Generaciju pre Nakamotove Bele knjige, doktorski kandidat sa Univerziteta u Berkeley-ju (Kalifornija), po imenu Dejvid Čaum, u svojoj disertaciji “Uspostavljeni i održavani kompjuterski sistemi kojima veruju međusobno nepoverljive grupe” opisao je blokčejn bazu podataka. To je bilo 1982 – 27 godina pre Bitcoin-a. Postojale su decentralizovane baze podataka pre Čauma, ali ako ikada budete u kvizu i pitaju vas ko je izmislio blokčejn, navođenje Čauma bi vam trebalo doneti nagradu. Kada je izmišljen blokčejn? 1982.

Čaumove sumnjive mreže nisu posebno dizajnirane da bi podržavale digitalne valute, ali veza je bila očigledna. Oslanjajući se na svoj rad u blokčejn tehnologiji, Čaum je 1989. pokrenuo kompaniju koja se zvala DigiCash. Godine 1995. kompanija je predstavila kriptovalutu sa različitim imenima – digicash, eCash i cyberbucks.

DigiCash-ova digitalna valuta delovalo je da će obuhvatiti mnoge karakteristike modernih kriptovaluta. Kompanija je istakla anonimnost kao ključnu prednost. Čak ni vlada nije mogla da dešifruje šifrovane prenose eCash-a, saopštili su iz kompanije. Međutim, Čaum nije uspeo da uveri banke da podrže projekat, a bez internet infrastrukture koja bi podržavala ravnopravne transakcije i peer-to-peer razmene, projekat je propao. DigiCash je proglasio bankrot 1998.

Istorija se umalo ponovila

Godine 2008. istorija blokčejn tehnologije postala je interesantna kada se srodni istraživački rad pojavio na internet forumima za diskusiju. Rad je nazvan “Bitcoin: Peer-to-peer elektronski gotovinski sistem” i pripisan je Satošiju Nakamotu.

Stručnjaci kažu da je blokčejn protokol koji je naveden u Nakamotovom istraživačkom radu u suštini isti kao protokol Dejvida Čauma. Jedina suštinska razlika je dodavanje konsenzusa mehanizma Bitcoin-ovog Dokaza o radu (PoW) za proveru validnosti blokova podataka i rudarenja koina. Ipak, većina ljudi misli da je Satoši Nakamoto taj koji je stvorio blokčejn tehnologiju.

Nakamoto je 2008. otpremio izvorni kod blokčejna na SourceForge kako bi programeri softvera širom sveta mogli da doprinose projektu. Prvi moderni blokčejn pokrenut je u januaru 2009. zajedno sa povezanom kriptovalutom, Bitcoin-om.

Neko vreme se činilo da će Bitcoin projekat doživeti istu nesrećnu sudbinu kao i DigiCash. Bilo je potrebno više od dve godine da bi Bitcoin dostigao simboličnu vrednost od jednog američkog dolara. Tek 2017. vrednost Bitcoina dostigla je 1,000 evra. Od tada, vrednost koina zadržala je svoju karakterističnu volatilnost, sa naglim trendom rasta.

Obilje blokčejnova

Bitcoin je dve godine bio jedini održivi blokčejn i kriptovaluta na svetu. Godine 2011., programeri su objavili kriptovalute zasnovane na blokčejnu pod nazivom Litecoin i Namecoin, obe derivati Bitcoin projekta. Peercoin je usledio 2012., a sledeće godine je uvedeno pet blockchain-ova, uključujući prvi memecoin, Dogecoin.

Godine 2015., Ethereum blokčejn je predstavljen od strane tima u kom su bili i saradnici iz Bitcoin projekta. Ethereum je bio drugačiji. Ostali blokčejnovi postojali bi samo kao podrška određenim kriptovalutama. Ethereum je predstavljen kao platforma za pokretanje decentralizovanih aplikacija. Ethereum blokčejn osim podataka sadrži izvršni izvorni kod, tako da služi kao osnova za hiljade aplikacija utemeljenih na blokčejnu. Fleksibilnost Ethereum blokčejna čini ga idealnim za hosting NFT-ova i dApp-ova.

Istraživači danas eksperimentišu sa varijacijama osnovne blokčejn arhitekture. Uobičajeni blokčejnovi rade dobro pod malim opterećenjima, ali imaju problema sa skaliranjem kako bi podržali aplikacije velikog opsega. Naknade za transakcije rastu, a vreme obrade se proteže od više sati do dana. Mnogi od novih blokčejnova uključuju inovativna rešenja za ove probleme.

Istraživači nastavljaju da eksperimentišu sa mehanizmima konsenzusa, koordinacijom paralelnih podlanaca, privatnim blokčejnovima i drugim tehničkim pitanjima. Većina novih kriptovaluta uvedena je da podrži specifične aplikacije ili industrije, a ne da služe kao zamene opšte namene za fiat valute koje je izdala država. Mnoge nove blokčejn aplikacije nemaju nikakve veze s kriptovalutama. Te aplikacije ponekad imaju koristi od modifikacija osnovne blokčejn arhitekture.

Čak i kada bi svetske vlade zakonski ukinule tržište kriptovaluta, ovi blokčejnovi bi i dalje ispunjavali bitne funkcije u zdravstvu, upravljanju identitetima, upravljanju lancem snabdevanja, zabavi i drugim poljima. Blokčejn je tu da ostane.